Поноћна игра – Вељко Вујовић

Зови тамна, бледа ноћи,
У часу, јаза, лепих сени,
Погледај ме огледалом светлим,
И обасјај небо звездицама лепим.
Засвирај ми облацима тмурним,
Песму далеку, што је Месец пева,
Улепшај ми призор, падалице моја,
Када муња у даљини сева.
Ал бљесак из часа у час,
Трепће к’ небу као да га зове,
Ах тај месец к’о да игра игру,
Прича с’муњом ал’ да не види човек!
