Поноћна игра – Вељко Вујовић


30713096_643775635963561_5138325387524855187_n

Зови тамна, бледа ноћи,
У часу, јаза, лепих сени,
Погледај ме огледалом светлим,
И обасјај небо звездицама лепим.

Засвирај ми облацима тмурним,
Песму далеку, што је Месец пева,
Улепшај ми призор, падалице моја,
Када муња у даљини сева.

Ал бљесак из часа у час,
Трепће к’ небу као да га зове,
Ах тај месец к’о да игра игру,
Прича с’муњом ал’ да не види човек!

Постави коментар