Слика коју у својим визијама носим још из раног детињства.

Кућа од камена и брвана, на једној високој заравни уоквиреној моћном буковом шумом, негде у ужичким брдима.

У соби, изнад постеље домаћина: сабља, пушка и гусле!

По тој слици памтим србску кућу, памтим србски дух, памтим своје претке горштаке.

Ући у србску кућу, а у кући, о клину окачену, не видети сабљу, пушку и гусле – то и није србска кућа, није србски дом!

Србин без сабље, пушке и гусала и није Србин, није расни, слободни, самосвесни и самобитни Србин, већ се само зове Србином!

Јер, ако немаш сабљу, пушку и гусле, како ћеш, и сучим, да браниш пород и род, жену и децу, име и част?!