Небеском тајном тужно

обавијам мисао тек рођену

сузу кријем десном руком

љепша си чак и од бајке

Смејати се чујем твој умилни глас

прекривена велом

обећана другом

О, сећања, мрак ми попаде очи

сузе, све у мени тугом гори

васиона у лику твоме

Њежна и лијепа

под зјеницу ока ми стала

блажена дјево

тако сам те звао

док је роморио поток од мојих суза

гледао сам твој лик као небески анђео

заувјек си остала моја

као магнетна сила

њежно ме дотаче поглед твој

е, сад нек умрем

пољупци твоји ружом сјенке

гдје смо се некада срели ми.

Божанском сјетом, понесо те као успомену

на дан када сам био жив…