На престолу небеском Сварог седи 
Мисао му као вечност дуга 
Док гледа пропаст Велике Расе 
У срцу му расте туга.

Тужан jе бескраjно jер види 
Беду, jад и страшну муку 
Чортове мисли у дело ствара 
Раса снагом ума и руку.

Слаб jе сад србски род 
У ово ужасно време 
А пораза страшних у прошлости 
На раменима jе тешко бреме.

И тако док Сварог седи сам 
Друга му мисао срце разгали 
Да у Великоj Раси живе и сад 
Jунаци што давно су пали.

Са престола свог устаjе хитро 
Лажима и злочинству доноси краj 
Док нова зора долази споро 
Чортовоj тами ближи се краj!

Перунов Ратник