ВИЛЕЊАКОВА ПОСЛАНИЦА РОДУ И ПЛЕМЕНУ

Ово је време кад се дешавају велике, битне и суште промене.

Време кад бирамо између живота и смрти, светлости и таме, љубави и мржње.

Време кад бирамо где ћемо се и када и какви изнова родити.

Ово је време кад немамо времена за пролазне, небитне и несуште ствари.

Ово је време кад није битно колико нас, Срба, има, већ каквих нас има.

За Творца и Васељену, за Богове и Богиње, за сва Светла Суштаства из овостраних и оностраних светова битно је и сушто КАКВИ СМО, КУДА ИДЕМО И ЧЕМУ СТРЕМИМО.

Ко год не жели више да се зове Србином – широко му звездано поље!

Јер, није сваки Србин спреман и кадар у овоме трену вечности да буде Србин!

Србство је много више од земље и предака, језика и вере, културе и крви.

Заиста, Србство је много више од свега видљивог и појавног, вештаственог и опипљивог.

Србство је Тајна и Мит, Пут и Посвећење, Буђење и Васкрсење.

Зато: нека свако од Срба и Србкиња буде оно што жели и што мора да буде!

Ми, Битни и Сушти, Ми, који остајемо у Србству и бивамо верни Србству, Ми, који верујемо у Србство једнако као што верујемо у Творца и Васељену, Ми,  који смо Србство изабрали на Почетку Свих Почетака, и на Путу Свих Путева;  понављам: Ми, не само што нећемо зажалити за вама који се у овоме трену вечности одричете Србства, већ ћемо вам, онако како и доликује Изабранима и Посвећенима, пожелети срећан пут, али, уистини, пут без повратка!

Пожелећемо вам – Ми, Битни и Сушти, Ми, Који Јесмо – од срца и душе, да се никада више, ни у далеким потомцима вашим, не вратите Србству!