Владимир Шибалић – КОСА ПЛАВА


44932349_788729498134840_5024635252648181760_n.jpg

Коса плава, злаћан вео,
Испод ока поглед мами.
Да јој приђем нисам смео,
Остао сам нем у тами.

Коса плава, стас поносит,
На уснама осмех бистри.
Како да се с’ чежњом носим?
Заљубљиви јади стисли!

Коса плава, класје зрело,
У недрима мирис маја.
На шта ми се живот свео,
Зар болима никад краја?

Косу плаву дуж недара
Пустила је да се злати.
Боем пусти с’ нешто дара
За стихове опет пати.

Снови пусти, горка јава,
Само речи красе дане.
У ноћима коса плава
Задаје ми срцу ране.

https://hajducija.blogspot.com/

 

Један коментар

Постави коментар