Сада, у Јутро Дана Сварога, полако се ослобађамо Велике Опсене из Ноћи Сварога коју, у Ноћи Сварога, нисмо могли ни да наслутимо као Велику Опсену.

У чему се састоји та Велика Опсена које се, у Јутро Дана Сварога, полако, али и невољно, ослобађамо?

Састоји се у томе што – будући да у Ноћи Сварога бејасмо обхрвани и поробљени изнутра, у Уму и Свести, Великом Опсеном тамних, паразитских и предаторских небића – нисмо умели да разазнајемо Род Велике Расе од уљеза човеколиких бића нижих, псоглавих и змијоглавих раса, које се – столећима и тисућлећима – потуљено и подмукло мешаху са Нашим Родом – Родом Велике Расе.

Ради јасноће и разумљивости морам песнички, сажето и језгровито, да вам приповедам: нису сви људи које срећемо – Људи Велике Расе; нису сви бели људи које споља видимо белим – уистини Бели Људи Нашега Рода; нису сви Срби које срећемо, који имају србска имена и презимена, те споља, по лику и стасу, по људској љуштури, личе на Србе – уистини Срби од Рода Срба Високе Расе, већ међу њима има доста псоглавих и змијоглавих човеколиких бића која су, преко космичких паразита и предатора, убачена у Људски Род, у Белу Расу, у Племе Белих Срба, да би нас разарала, сатирала и затирала изнутра.

Да бисмо могли да разлучујемо и разазнајемо –  ко је ко, ко је какав, и, ко је чији – потребна су нам видовита знања која смо у давнини, у Праисконији, примили од Наших Предака Белих Богова, али смо их, мешајући се у Ноћи Сварога са нижим, паразитским и предаторским расама, те тумарајући беспутицама и стрампутицама Тамних Недођија, све успут расипљујућ, заувек погубили.