Постоје Срби Аријевци и они други Срби који су мешавина свега и свачега, творевина укрштања разних племена, народа, родова и раса.

Срби Аријевци и они други Срби јесу две расе, два света, два звездана јата.

Између себе се разликују као Небо и Земља.

Србе Аријевце зовем Белим Србима.

У односу на ове друге Србе – који су свакојаки и никакви, свачији и ничији – Срби Аријевци су, уистини, надмоћни, али, надмоћни на свим пољима, на свим разинама, на свим ступњевима постојања и стварања, не само на не-аријевске народе и расе, већ и у односу на све аријевске народе и родове.

Иако су Срби Аријевци мањина наспрам оних других Срба, они су, ипак, Духовна Вертикала, Духовни Стожер Свеколиког Србства, одувек и заувек.

Без Срба Аријеваца одавно не би ни постојало Србство.

И заиста, било какво Србство не би могло ни да опстане ни да настане без Срба Аријеваца, без Белих Срба.

Они су носиоци Мита и Предања, они су носиоци Ведско-Косовског Завета, Духа и Свести Србства.

Снага и надмоћ Белога Србства јесте у стваралачким сновима и визијама, у самосвесности, самосвојности и самобитности, у Тајним илити Видовитим Знањима Белих Божанстава.

Сваки мој сусрет са Белим Србином или Белом Србкињом чини ме још снажнијим, још моћнијим, још самосвеснијим и још самобитнијим.

Верујем у њих једнако као и у Бела Божанства своја.

На њих се угледам и у њима се огледам.