Над Cрбијом густа магла,
на Cрбију свако лаје,

за Cрбију права штета,

што постоји њима смета,

Над Cрбијом вране црне,

прелећу, па све гракћу,

на гране се насадиле,

и на српство само сикћу,

све је Cрбин до србина,

на Cрбију пушку диго,

Cрби криви што су беда,

а Cрбин им био деда.