Видимо само оно што је у нама, јер што је у нама, то је и пред нама.

Свако од нас има своју слику света; слика света је у нама.

Не постоји јединствена слика света, једна те иста слика коју сви исто виде.

Колико пробуђених душа, толико и слика света.

Свет је наш сан који вечно сневамо.

Сви светови су тек оваплоћење наших будних снова.

Као и снова наших богова и богиња у нама.

Ми своје богове и богиње носимо у себи, у језгру своје душе.

Све наше љубави из снова које будни сневамо бивају оваплоћене у свету.

Зато су снови пресуднији од свега другог.

Пресуднији су од мисли, речи и жеља, пресуднији и од самих дела без сновања.

Јер, стварање без сновања и није стварање.

Све што се ствара без сновања, то ће нестати у времену;

а све што се ствара у сновању, то заувек остаје у вечности.