Нека живи брука и срамота
Да ли смо достојни овог живота?
Или да неко пита Господа Бога
Јесмо ли достојни и оног загробнога?
Нека живи нискост, понижење
Нас не чека небеско спасење
Јер смо грешни, да прости Бог
К’о да смо на Њега бацали камење
Нека живи туђа слава, луда глава
Да нас однесе вихор ништавила и заборава
Па се ти питај брате, воли ли он да нас мучи
Будућност неизвесну жели а из повести ништа не научи.
Нека живи наш образ и наш доказ
Да победу претварамо у пораз
Још у лице смеју се крвници
Откад су то поражени победници?!
Живите и ви, моји драги Срби
Ко мари за реке и мора крви
Што су ђедови некоћ пролили
Учиће се нова повест: Ми смо њих нападали!
Не клоните, браћо, и не спуштајте главу
Но у срцима носите стару ватру и вечну славу
Ал и тако понесите бруку и срамоту
Да нам деца сутра кажу: Нама куку! Очеви нам се посрали по животу.