Стари Словен: Поноћна песма
Испод ноћног покривача, ти певаш своју песму Месецу,
Знајући да ће ускоро доћи јутро.
Многи људи мисле, то је само завијање и плач.
За мене, то је прелепа музика коју ти певаш небу.
Лојалност према твоме чопору, до самога краја
И увек си спреман да помогнеш једном од твојих пријатеља.
Када ноћ падне, ти излазиш да би убио,
Али то је само због хране, а не због узбуђења.
Излазиш напоље са чопором и ловиш попут човека,
Увек се враћајући до јутра у своју јазбину.
Ти си са својом породицом у сваком моменту током дана,
Непрекидно штитећи твоју младунчад од других предатора.
Зато следећи пут када завијаш, певај веома гласно!
Ти си велика породична животиња и треба да будеш поносан.
А ми би сви требали да се угледамо на тебе,
давајући својој породици исто тако пуно љубави.
Зато настави да певаш своју песму, звездама изнад нас.
7523. године
СРБСКИ ЖУРНАЛ 