Коментар Драгане Медић: О ДРАГИМ, ЧАСНИМ ДИКАМА СРБСКОГ РОДА
СРЦЕМ И ДУШОМ ПИСАНО
О Драгане драги!
Веома ме гануо Дивотан запис у Србском журналу ( управо га прочитах) о Драгим, Часним, Дикама Србског Рода, који прије времена напустише овај свијет и своје најмилије!
Ненадокнадив је то губитак…, Срце се цјепа од саме помисли на Те Дивотне Душе, Најбоље, што Србство икад имаде!
Гледам слику Човјека и читам шта све претрпи, и остаде негдје далеко од својих…
Те очи, тај став, те руке…, о томе се могу многе књиге исписати, а и требало би!!!
Гледајући очи, намах из мојих, сузе потекоше, јер у ово вријеме скоро да Такве и не постоје!
У Тим очима нема охолости, самозаљубљености и празнине….
Види се чврстина, а и топлина, и нека сјета и туга, види се Самилост…!
Исплака се ја Драгане драги!
Ако, и треба!!!
Свима нама, Овакве Душе су путоказ и прасјећање како треба, и непрестано их спомињати и Благодарити Им!
Ја нисам рођена у Србији, моји Прађедови нису имали Ту голготу ( јесу неку другу– сви смо прогањани вавјек), али живо осјећам Велики ненадокнадив губитак Наших Драгих Дика– од голобрадих младића до старијих, и не може бити, кад слушаш и гледаш (приче, филмове, слике), да Те не заболи, јако, Срце и Душа, да не пролијеш ријеку суза за сваком Душом која звјерски страдаше од душмана.
А Те Душе…, најбоље и најљепше…!
НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА !!!
БЛАГОСЛОВ ИМ ВЈЕЧАН– НЕПРЕСТАН !!!
Твоја Драгана
СРБСКИ ЖУРНАЛ 