Издишуће вече у Чачку
Некада се звао –Градац
Срби имају опаке кумове
Безсрце преименоватеље
Који утиру моћне трагове

У руци чврсто држим
Дванаестпољни штап
Свако поље носи силу
И врло дубоку мудрост
Једног космичког закона

Ударам штапом чесму
Пробам воду – обична је
Не даје полет мојој крви
Крећем за родну Тијанију
Вуче ме нагризајућа жудња

Када се сутра роди нови дан
Покренућу стопалска крила
Лет у Клисуру Мицака Мудрог
Удараћу штапом највећу стену
Потећи ће! Жива Вода живота!