Оне главе што су пале,
Што су вукле хијене гладне,
Искра освете засија!

А ти дани што у тами,
Тињају у нама они,
Спрема се крвави пир!

Док се сада песма ори,
Његово јутро зором рани,
Чекамо његов знак!

Мач из корица сунце благосиља,
Наше дане храбри знање,
Чека се нови живот!

Са циком јутарњег зрака,
Пашће они тада,
Нови живот је наш!