Кад устанем, зора ми се осмехује,

Кад одлазим, птице ми певају.

Тај дан ће увек трајати

Јер ја све јаче и јаче волим.

Поћи ћу лаким кораком 

сунчаном стазом

Наћи ћу се у гају Оца.

Видим путељак, али не осећам ноге,

Не видим срећи краја.

Сећам се, ја сам већ све видео раније:

Небо, дрвеће, цвеће.

Све је било друкчије, 

а ја срећан и увређен,

Али сада видим свугде Тебе!

Све је остало исто, звезде и птице,

Само ја друкчије гледам.

Нестало је сете,

Не знам шта је љутња,

Људи, ја вас све волим!