Владан Пантелић:Гледам твоју слику


(Визија са духовне планете чије су реке плави

растопљени бисери и сафири, а вечно променљиви

пејзажи плешу. Назвах је Созерцанија Светла)

 

 

 

 

Многооко гледам твоју слику

Сунце се лепо сместило у среди чела

Колико уздржаног и жестоког давања!

 

 

Колико богатства и лепоте!

Колико сласти у зрелим воћкама –

Две јабуке љуто загрижене

Послужене у сребрном пехару!

 

Пуштам да нам се душе прожимају

Милооко и неочекивано ми узвраћаш

И не скидаш поглед који ме убада

 

Ох понуда је изненађујуће богата !

Толико стихова неисписаних

Толико ноћних грчева и дрхтаја

Толико крикова чежње и среће!

 

 

Слика ми немушто пева и прича

О сновима силним који чекају свој ред

И о драгуљима из себе – рудника богатог

 

Колико путева и цветова ка врху планине!

Колико лета и котрљајуће морске пене

И суза-бисера војнички постројених!

И толико зракова топле љубави из срца!

Зурим у Јединога: Бога – Ти си ми Око напио!..

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s