А ја ноћас написах песму у част првом снегу… Да остане мој запис о њему…

Снег је допливао с југа
страсно и топло
на твоју обалу
И пао по трепавицама,
а ти се ушушкао
у гнезду лепог ока

Врућ снег је утоплио срце
и све су птице,
све су нежне птице
окупане тобом 
ластавице,
мили…

Чисто одасвуд мирише

И мирис коже твоје осетих
Страсно…
и топло…

Снег се на капцима
одморио од пута
И први је
бео твој поглед
заснежио на мени

У лепом оку 
сан зимски радосно се смеши
А прве пахуље падају
тихо…
благо…
по свим срцима на свету,
магијом