–
Касним сатима повечерја хладног,
Мисли плове поред звезде сјајне,
И би у чуду тренутка неког,
А уснула она сањиво броји дане.

Те вечери једне, хладног тог доба,
Пролете звезда преко леденог свода,
Замисли жељу она лепу, драгу,
Док газећи стазом у месецу младом,

Огрну се она мислећ’ да је варка,
Како небо хоће да је чежњом пара,
Тренутак сетних мисли тад прође,
Девојка лепог лица ка мени дође.