Мјесечевом мјеном,

тепам гласом,

љубавника који пјесму срца зна

Голотињом твога тијела

зебњом мога срца,

заљубљеног

оставих хризатему, снијегом обавјену,

бијелином јастука замишљеног

тамо гдје те рука моја дотакну

Ако те позову птице фламингоси

обојени мојим стрепњама

кришом гледам кроз прозор

отворених окна

твоја рука моју руку тражи

загрљена са вјетром музике

година које су остале иза нас

хтједо те својом звати,

пјесмом безбрижности, то само моја душа зна

кад будем земљом ходио

кораком човјека

чекај, трептањем зоре

која изнова се рађа…