Не везуј ништа за срце своје
Ако кроз капију желиш да прођеш ту
Свете су стазе што њојзи стреме
Кроз бол се тка на другој страни
Безкрај и вјечност, радост и сјај
Крила узрасту кад зној челом се слива
Кад уздах и јецај дозову стих
Мистика ноћи и легије свијетле
Капију красе а она сја
Ко ватре кад пламте
У огњу изгарај том
До сржи саме, до бића свог
А онда суштином кроз капију прођи
До канонског, изворног лика твог
Тамо је пуно неба за лет
И ново доба и златан свијет
Тад сидро спусти и вежи срце
Јер ту је дом и твој двор
Вежи за Љубав, вежи за Свети Извор.