Приче са мора – Стари Словен
И коначно дођох кући…
Дуго ме није било,
Жена и деца срећна беше што ме виде,
После толико дугих дана
Што сам их провео на броду.
Нисам могао капетана свог да издам,
Он нам је био и Брат и Бог.
Побеђивали смо у свим биткама,
док бранисмо наш Род!
А море је било широко и хладно…
Потонуше многе ратне лађе,
Потонуше многе душе,
Дубоко у хладно море.
Плашио се непријатељ и нас и нашег брода,
На прамцу је имао препознатљиву главу орла –
Симбола слободе древног србског народа.
Наш Бог Водан – чувар морепловаца,
Показивао нам је мирнији пут и склањао нас од олуја.
Други нису били те среће јер нису веровали у њега…
Док ово причах синовима и шћерима својим,
Уз кућни огањ,
Гледаше ме нетрепнувши.
Тако се чува сећање на храбре претке, и богове,
Преносећи најмлађима приче неиспричане,
Да би и они сутра, исто тако, храбро се борили.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 