Драги Драгане!  

.

Плачем све вријеме и сад…

Ти си ми био као род најрођенији – не може се то изрећи. Били смо некако тајинствено повезани.  Самој себи се чудим колико си ми значио и драг био.

Желим и заслужио си Драгане да се опростим од тебе преко Журнала– знаш и сам колико си ме подстицао да пишем, иако знамо да ја нисам писац, већ се склањам од суморне свакодневнице у свијет љепоте кроз ријеч.

Не знам драги Драгане – ништа смислено не могу написати.  Знала сам за све твоје велике борбе са здрављем и  осјетљиву  Душу твоју што су је мориле  и бриге многих  других…

Благодарим за све Драгане…

 

Пишем, ево пар ријечи  – Боже мили… ова ме вијест јако потресла, Нека ти је Слава Пјесниче мили!