Владан Пантелић: Петар Шумски
У најдубљој дубини Срца
време не постоји
ако га има
не тече – већ стоји
Путник, песник и истраживач. Љубавник Природе и Тишине.
Понекад, али све ређе, бори се са интелектом, а све чешће се
препушта Музи поезије. Када је к а н а л – из њега истиче пречиста
Ватра праискона. Какав песник! Моћ предавања је Божија сила која
вуче његову десницу.
-збирка песама „Пламен тишине“-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
BALADA O SRCA DVA
Kada nam se srca otvore i stanu
jedno naspram drugog
kao dva ogledala
što se u odrazima
beskrajno udvajaju
mi kapiju Večnosti otvaramo
i kroz nju bez pokreta prolazimo.
Cvet Vremena smrznut je za tren
u kristal Večnosti
u kome se ogledamo
telima bez senke
svetlošću naših duša
nežnih i čistih
samo sebi sličnih
i beskrajno istih…
U najdubljoj dubini Srca
vreme ne postoji
i ako ga ima
ne teče već stoji
i prostor je bezgraničan
i prelazi se u trenu:
dovoljno je da pomisliš želju
i da je vidiš ostvarenu.
Najdublja dubina Srca
ne zna za prostor i vreme –
Duša prepoznaje Dušu
i drži se glavne teme.
Možda bi svetlosti
u našim srcima bilo i više
kada bi nam Srca u Sunca
umesto u rokovnike gledala:
jer sve što se piše –
to se i briše
kao beli veo pare
sa zamagljenog ogledala.
*
Петар Шумски: ПЛАМЕН ТИШИНЕ, 2006.