Потом се певач успе на Пропланак Светлости и позна свеколику

тугу сестара својих у опсени, па загледавши се у плаветне врхове у даљини, прослови:

–         Хајде да диванимо о Л е п о т и.

Оно што је Истина у Небу, то је Лепота на Земљи.

Жена је једна Лепота од праискони која се само срцем познати може.

Ко према жени путује умом наилази на таму, и ништа од таме не види, а

ко према жени путује срцем наилази на светлост коју умом својим појмити неће.

Светлост жене јесте светлост срца од праискони, и топлина у души Васељене.

Онај ко презре жену, презрео је истину у Небу;

а онај што је презрео истину у Небу бацио је самога себе у вечну опсену.

.

Сестре, радујте се, и не тугујте, јер је Лепота ваша истина и милина Божја у свим световима!

.

Након ових речи певач урони у океан шутње и тишине,

да ослушне откуцаје срца Васељене, а  природа утихну и занеме.

Кад мину неколико тренутака вечности, изрони срце певачево и

настави пут земљом Тијањском ка новоме праскозорју од праискони.

.

Прамолитва Певачева

.

Песмо Прапесмо

Прабитија од праискони

Поведи ме

Кроз свет таме

И опсене

И уведи у Дворе

Лучезарне

.

(Приредио ВП)

-наставиће се-