-посвећено родноверном Драгану Симовићу – 2017.година-

 

Род нема име и презиме твоје

.

Да ли вила вилењака зове

Роду нашем слова пишем

А снове сам у прошлост завила

Гледам к небу праскозорје мили

Ал то име зове моје биће

Невен бојом омирише зоре

Сија сунце ливадама звони

И где зрачак

Мирисом багрема

Омами ме залеђеним кодо м

Ветрови на путу мрсе боје

Има моја боја драганог невена

Ћарлија пролећем увек у исто време