Владан Пантелић: М о л и т в а п о г л а в и ц е Ж у т а Ш е в а и з п л е м е н а Л а к о т а
О, Велики Душе,
Чији глас слушам у ветру.
И чији дах даје живот целом свету
Чуј ме!
Мален сам и слаб.
Требају ми Твоја снага и мудрост.
Допусти ми да корачам у Лепоти.
Омогући мојим очима да увек гледају
Црвенољубичасти залазак Сунца.
Нека моје руке поштују ствари које си створио,
А моје уши нека јасно чују Твој глас.
Учини ме тако мудрим да бих разумео
Ствари које ме желиш поучити.
Допусти да научим лекције које си скрио
У сваком листу и стени.
Стремим да будем снажан,
Не да бих био већи од мог брата,
Него да победим свог највећег непријатеља,
Себе.
Учини да сам увек спреман доћи к Теби
Чистих руку и изравна погледа.
А кад живот избледи,
Као што бледи залазак Сунца,
Да мој дух дође к Теби без срама.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Поштовани Владане,
У Вашој песми су ми веома значајне реченице:
– Нека моје руке поштују ствари које си створио.
– Допусти да научим лекције које си скрио
– Чистих руку и изравна погледа.
Ове три реченице треба да зна сваки човек, да научи напамет, ако жели да сачува околину, тј. природу, себе и другога.
Срдачан поздрав и добро здравље,
Младен Поповић
Поштовани Младене,
Захваљујем Вам се што тако пажљиво пратите Србски Журнал.
Трудимо се да представимо различите песнике и мудрице разних аутора.
Објављујемо радове наших активних песника, посебно волимо да објављујемо дечје
радове, а објављујемо и познате песнике, као образац и узор новим ствараоцима.
Понекада освежавамо странице Журнала радовима познатих светских аутора.
Мудре реченице које су вам се свиделе, дивно сте описали, није мој ауторски рад,
мада бих волео да јесте, већ молитва поглавице Жута Шева, коју сам ја само пренео.
Мислим да ништа у стваралаштву није тако лепо као песме о Богу, вечно инспиришућој
сили и личности.
Узвраћам поздрав, и шаљем Вам снажну стваралачку енергију,
Владан Пантелић