Сунце моје плаво

Немам толико времена на Мидгарду,

колико стихова у себи носим,

о теби, сунце моје плаво

не знам, не сећам се

колико дана остајем овде,

да бих песме оне отпевала

о теби, сунце моје плаво.

Када час тај дође,

када на плавој звезди аларм се огласи,

Богови моји мили,

будите тачни, ни трен не чекајте,

позовите ме,

вратите ме дому мом,

сунцу плавом.

Оставићу песме твоје

да ободре потомке моје.

Пратите песме синови и кћери,

пратите соколови, ждралови и гавранови,

пратите вукови и веверице,

пратите сви, мили моји.

Свака реч биће путоказ,

сваки стих врата двора,

свака песма нови свет,

свет без обмана и лажи,

свет Белих Ура!