Раздани зором очију својих
собу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима
небеснице
.
Опарај од туге чипку палу
на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно…
.
Док дрхте од дотицања,
дај наде знак
да замахнем као паун уз нежно
мирисно ти тело
и на црвене усне ти разгранам
дугина крила,
док напајам се влажношћу
у умилном оку
а потом тихо бивам на недрима твојим.

.

Прва збирка песама Милице Тасић носи име ове песме,  „Паун на недрима“