(Сонетни венац)

Ћ илим, над којим лебди вртешка

У цветалог неба, мирише

Т ешко ко млеко око избрешка

И пласта где се травке смирише.

.

Г рлица гласом прострели зеца

О ко се цакли, а сенке реже

В елики жути дулек месеца

О пет искочи из тамне вреже.

.

Р асте у грлу нека реч тајна

И дишу топли бржуљци крава

С амо се жедно срце праћака.

.

Р азбиј вајат где дева бајна

Ц елу ноћ преде повесма плава

Е, ту је софра с чашом мака.