Овај живот живи мене, не ја њега,

Не светлим ја у његовим већ он у мојим очима.

Једном дат читав век ми се из руку отима

И плен одвлачи гори испод снега.

.

Док брзо сиромашим он се богати,

Што сам старији он све млађи.

Свака ме љубав с њим превари чим узлати,

Јер је заодене младу у снове и дарове.

Он краде, мене затичу у крађи,

Њему трубље, мени гусле јаворове.

.

А где је милост, где је нега

Да одмене плеће на које се наслонило брдо?

У неверици загледаног у то немогуће чудо,

Овај живот мене живи, не ја њега.

Збирка песама ‘’ Т а к а в   ж и в о т’’

..

.

Владан Пантелић: Димитрије Николајевић

.

Запаљеном сам стрелом скинуо

Кроз тај прстен од злата јабуку

Као да сам у сам врх неба дирнуо

И примио благословену поруку.

Запаљеном сам стрелом скинуо

Кроз тај прстен од злата јабуку

 

Велики песник и цењени књижевни критичар.

Дугогодишњи уредник ревије за књижевност,

уметност и културу ‘’Липар.’’ Објавио двадесетак

књига поезије. Заступљен је са песмама у неколико

антологија и зборника савремене југословенске и

српске поезије.Песме су му превођене на више језика.

Добитник многобројних књижевних награда.

Добитник повеље УКС за животно дело

Рођенје је  у Београду, а живео је у Крагујевцу.