Милан Ракић: Наслеђе


Ја осећам данас да у мени тече
Крв предака мојих, јуначких и грубих,
И разумем добро, у то мутно вече,
Зашто бројне игре у детињству љубих.
.
И презирем тугу, заборављам бољу,
Јер у мени тече крв предака моји’,
Мученика старих и јунака који
Умираху ћутке на страсноме кољу.
.
Ја осећам ипак, испод свежих грана
И калема нових, да, ко некад јака,
У корену старом струји снажна храна,
Неисцрпна крепост старинских јунака.
.
Све исчезне тада. Заборављам бољу,
А преда ме стају редом преци моји,
Мученици стари, и јунаци који
Умираху ћутке на страшноме кољу…
.
-слика Милића од Мачве-

Постави коментар