Не зна несој

НЕБО  зна

кад на рану стави со

и загрли сав РОД мој

и све боли, туге лијечи

златне зраке нама шаље

да идемо даље, даље

 .

Писани су нама свети пути

а не мржња да нас стеже

а ти остај душманине

незнање нек ти биће веже

 .

Па сад гледај

која РАДОСТ нам је дата

из свог бола васкрснута

ридај, стењи, цвили, плачи

опстајат ће само јачи

 .

И пјевати више, љепше

И сањати чаробније

И рађати светије

И љубити искреније

И вољети НЕБЕСКИЈЕ

 .

Нова Земља већ се види

тешко ти је што одосмо

немаш више своју жртву

све свијеће запалисмо

свети ОТАЦ спрема жетву

 .

А сад остај

ми одосмо…