Дођи, Прамајко, не као гост,

Овде где се гнезди химера;

Била би величајна милост

За све што се није десило,

А требало је да протера

Распамећеност и беснило.

.

Ако дођеш јекнуће камен,

Проходати дрво и птица

Ноћница певом згасли пламен

Пробудиће да ноћ осветли

И разоткрије се пречица,

Да стигнеш док још ћуте петли.

.

Ако дођеш и свијеш свој лет

Међу људима, ето сјаја

Којим ће се излепшати свет,

А без тебе шири се мрља

И живот ког туче промаја,

Обездушен ка рубу срља.

.

Дођи, Прамајко, и свој народ

Обрлаћен грехотом врати

На прави пут и сигуран ход.

И док се земља још окреће,

Учини да се преобрати

Ил’ га огњу дај – ако неће!

.

-слика Оље Ивањицки-