Небо је било тамно

Скоро да се спустило на земљу

Ни прст пред оком се није могао видјети

Тек на тренутак

Од неба прошараног муњама

Блеснуле би слике и нестале за час

-Неће ово сине добро да буде … громови!

Пашће империја!…

Небо ново и нова земља!

И запамти добро шта ти ја данас кажем

Неће дуго проћи…

Мало кад се – а ево колико дуго живим

Десило да у летњи дан у шест сати

Буде оваква мркла ноћ!

Све су то знаци али ти ништа не пазиш!

Кладили се… па нека су

Тебе то не треба да скреће са пута

То су све њихове замке

У змијска легла оће да те одведу…

Вребам ја одавно вребам јер видим…

Осјећам дужност да те упозорим…

На крају ће те у затвор одвести

И бићеш крив паклу огњеноме…

А стајалиште?

То сам те давно упозорио шта значи…

Сад иди па кад ти се јави она змија

Што сам ти реко да ће звати

Ти види да јој кажеш

Тачно оно што ти пише на оном папиру

Што сам ти још ономад дао…

И  м о л и   с е   р е д о в н о  – н е  з а б о р а в и!

.

-слика Милића од Мачве-