Драган Симовић: Бела песма


 

Задивљен лепотом

Велике Душе

Мајке Земље
.

Снег је гле још девичански бео

И плаветан у сутон

Као негда давно

..
И још ме сетом радује

Тишина нежна у свитање

Као негда давно

..
И још рси прта у пољу

И још светли белина снежна

И још ждралови лете у ноћи

Подно Вечерњаче и младог Месеца

..
Као негда

.
.
Гле! ко некад давно

Постави коментар