(Сонетни венац)

Е, ту је софра с чашом мака

Ту још помало жамори пир

О шишан чаир прелете сврака

Прскају звезде ко зрео жир.

 .

Р оса се гаси на бледом лицу

Х лада и пада под божје дрвце

Н абоде бик на рог лубеницу

У којој копни румено срце.

 .

И нежност је као трава

В оле све косе да је покосе

Еј, златна жишко у росном руну!

 .

Течура танки поточић мрава

А влију ветра почишћа ветар

Р ањено птиче светли у жбуну.