Кад се срце чинило вуком

рањеним под ветровима

држала сам пламен

над гробом женске косе

.

Кад се чинило

да је срећа лахор иза уха,

топла кошава

била је уздах издаје

.

Сузе су куцкале из мрака

и уклесале се у покров

онда кад се мислило

да је стање један облик

и да је човек

диск са сводом куполе

.

Вавилонска мапа

одавно ми показује

да је женска коса моја

и чини се да дуго већ

не познајем себе над мраком

док сузе куцају по смрти.

.

Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“

 

 

-Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“-