Ја, кћери асирска,

последњи љесак Семита,

Гуја из ашурских зидина,

Усржена гневом и усудом,

Полажем у шупљи коштаник

шаку суваца и клијалог жита,

На жртвенику надвечног свитка

уписујем свој родослов:

– Од мати Феничанке и оца Вавилонца,

Семе у Ашур нехотице бачено,

Клином дуборез у маслини увенув,

Грешница што телцем јуноше заводи,

Па их пијане дави у мешини и вину,

За недрогриз срца им на воштаник печем.

.

 Ја, кћери асирска,

Последњи љесак Семита,

Трепет и драж посрнулима,

Изискујем опрост за гују

Гују из ашурских недара,

Опрост за гордост и страдање ове

У молебник преобраћене душе!