Мили Боже, на свему ти хвала!

Кад је Лазар превозио благо,

Седам дана на седам кочија,

Вози благо преко поља равна,

Преко поља, преко Унгарије.

Вози благо у гору Маркову,

Код светога Давидова дрвца.

И ту кличе птица ластавица:

“Остав благо, честити Лазаре!

Сва се сила на Косово збила,

Све Косово притиснули Турци.“

Неће Лазар да оставља благо,

 Нег на њ меће тешко обиљежје:

Од олова дванаест вукова,

И два лава од љуца камена,

И два коња чиста од кос’тера;

На коњицих сребрне јунаке,

У руке им буздоване перне,

На рамена сиве соколове.

Онда иде на Косово бојно

Бојак бити, благо задобити.

.

Траже Турци Лазарево благо

Тражили га седам годиница.

Кад су они налазили благо,

Завијаше вуци од олова,

Завришташе коњи од кос’тера,

Завикаше сребрни јунаци,

Закликташе сиви соколови,

Како кликћу и крилима трепћу,

Како трепћу тако и пол’јећу,

Полијећу гори кроз огранке.

Превари се вјера некрштена,

Препаде се, па се натраг врати;

Кад се врати, већ се не поврати.

.

Јаша М. Продановић: Антологија народне поезије

1. Кнез Лазар и Косовске песме

(на слици печат цара Лазара Хребељановића који је пронађен пред сам завршетак  археолошких истраживања на планини Рудник, 2009.године – На печату је кружни натпис: „Господин кнез Лазар свесрпских земаља“, а у средини је кацига са роговима што је хералдички знак у грбу Хребељановића –текст у целини:

Политика Online – Печат цара Лазара изронио из Рудника – Politika