Вукица Морача: Огњиште
Огњиште у мом срцу спава.
Зелена поља, долине, трава,
Висока брда окована ледом
И чаробна шума мирише медом.
.
Огњиште усред старе куће,
Около тараба и неко пруће,
Скувани просо и качамак,
Бели мрс – сир и кајмак.
.
Огњиште иште љубави твоје,
Чува и ствара родослове,
На претке нам наше указује,
Срећу и пропаст предсказује.
.
Огњиште није за свако биће,
Само за оног ком светлост свиће,
Само за оне што душом расту
И у грудима не носе селицу ласту.

