Вукица Морача: Огњиште


Огњиште у мом срцу спава.

Зелена поља, долине, трава,

Висока брда окована ледом

И чаробна шума мирише медом.

.

Огњиште усред старе куће,

Около тараба и неко пруће,

Скувани просо и качамак,

Бели мрс – сир и кајмак.

.

Огњиште иште љубави твоје,

Чува и ствара родослове,

На претке нам наше указује,

Срећу и пропаст предсказује.

.

Огњиште није за свако биће,

Само за оног ком светлост свиће,

Само за оне што душом расту

И у грудима не носе селицу ласту.

Постави коментар