Чинимо најбоље да нас не стигне најгоре

Што се изнебуха са облачјем раскрили.

Добро и Зло се од памтивека у нама боре,

Па шта надјача понајчешће нам и омили.

.

А само је једна страна, она тежа, права

Из које нас анђео зове и Бог је благосиља

Док у оној другој, лакшој, ђаво спава

Али се пробуди кад њом кренемо до циља.

.

Којег он, вичан овом послу, учас изокрене,

Па буде доцкан за предомишљај и кад знамо

Куда то води, залуд су тад и опомене –

На очиглед Добра и Зла све више срљамо!

.

Тамо се свет све о своје кораке саплиће

Са самим собом у великом неспоразуму

Уместо преко себе да стиже и освиће,

Он касни и прескуп данак плаћа свом зауму.