Одавде до боје на поздрав све се камење окрене

и пружи челу нежно срце девојачке руке,

а онда дођу нарикаче да за име детета намене

мали добардан жетве своје грешне поруке.

 .

Грешна лепото запевке у сузи сунца што

                                                                             нестаје,

где заборавити глас и научити говор јасења?

Како разумети поруке траве што иза сећања

                                                                                  траје

и доћи на престо тишине иза окренутог

                                                                                камења?

Црним гласом тица ући у класје времена,

у недрима ливаде заборавити љубав и све

                                                                                обмане,

урезати вешала и плуг на чело свог имена

и, уместо Никоља, славити тичије рођендане.

.

Одавде до вечности на дозив све се камење 

                                                   .                                 сруши

У сељачка гробља као умирања млада.

Подигне се руковет таме, па болно запевуши

У тихој руци закланог винограда.

.

Владан Пантелић; Радован М. Маринковић

 

Запљусну ме божански мир

Кад шумором трава

Још једном походих манастир

Ја, Радован, Трнава.

 .

Објавио више од седамдесет књига,

међу њима су и песничке.

Заступљен у више песничких антологија,

зборника поезије и календара.

Када причате са Радованом или када читате

 његове књиге добијате увиде који теку чисто,

али само кроз праискони језик.

Зналац и неговалац речи, посвећеник.

Збирка песама “Посвећенице“.