Новица Стокић: Вавекни


Беоњачама бледуњавим бленуше предходници

Умовима осакаћеним најављиваше вртове рајске

Сјај искре небеске долазећих гушише ласно

.

Изобличени у отеклинама огрезлим

Палацајући из бусија змијских љигаво

Сисаше животворност из груди хранитељских

.

Као жаокама убадаше изданке здравила

Сикћући убризгаваше талог отровни у дамар

Венући обамрле пупољке зелене

.

Затровани гневно у инат здушно пупише

Зевкајући живот упијаше

.

Вавек

.

-слика-Момо Капор-

Један коментар

Постави коментар