Светлоноше наткрилише смелно

Гневним зјапом тамнила из Ада

Угаснуше светлост рајске мисли

Разгалише црнило злослутно.

. 

Усидрени у времену смутном

Визирима обглавише сјајност

Разведрише умилност све лажну

Расчинише овоземну умност.

 .

И гудише грлом осионим

Гиздаво се прсише безочно

Черечећи верност малодушну

Ћудоредне разапеше сласно.

 .

Изнедрише душебрижну злу коб

Скрнавећи живот подвизнички

И знамење челно и све свето.

 

*