Дешава се:
да неизмерну

 

праискону љубав према ближњима,
према онима који су ми

 

веома мили и драги,
осетим, и доживим,

 

тек у самоћи и тишини
тек пошто се издвојим
и удаљим од њих,

 

тек пошто се осамим,
тек пошто се спустим
у своје најдубље
унутарње биће и суштаство.

 

Истовремено,

 

с тим осећањем снажне љубави,
јави се и дубоко покајање,

 

дубока туга и сета,
што ту љубав нисам осећао

 

и у тренуцима док сам се налазио
у дрштву својих ближњих,

 

у друштву оних који су ми
веома мили и драги!