Које си обличје узео

О свепрожимајући  З в у к у?!

Не знам којим чулима

 Сам Те осетила

Тако дубоко да

Сад сам Твој одјек

У мени се губиш

 .

Наслутила сам Маестра у Теби!

Прижељкивала сам да си Ти Тај

Који по предању

Враћа харфи живот!

 .

Покушавам да Те откријем погледом

Маестро!

Али моје очи!?

Оне касне

За целим мојим бићем

Које зове на узбуну

 .

Да! Харфа се засијала

У свој лепоти

И анђели су се умирили

Да би доживели

Барем делић те вечности

 .

Звук се проломио!

 .

О како дивна је песма

Што слави Творца!