(Драгачевске изворне народне песме)

У мајке су три девојке,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

Све три јесу једнолике,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

Међу собом говориле,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

шта би која најволела,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

Најстарија говорила,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

“Ја бих сребро најволела,“

ђин – ђири, пођинђири, хој,

А средња је говорила,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

“Ја би’ чоху најволела,“

ђин – ђири, пођинђири, хој,

Најмлађа је говорила,

“Ја би’драгог најволила,’

ђин – ђири, пођинђири, хој,

Сребро ће се излизати,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

чоха ће се поцепати,

ђин – ђири, пођинђири, хој,

а мој драги за довека,

ђин – ђири, пођинђири, хој.“

.

Казивач: Разуменка Јанковић, Котража