Душица Милосављевић: Чаролија


Погледах те
у трену је сазрео кестен
трава се без ветра клањала
сунце ти је из срца сијало
о , будна сам нисам сањала!
.
Додирнуо си ме
пламени зраци искрице сребрне сијаше
из бића мога планула звезда чудна
на врху стене гледасмо је
о, да, не сањам , била сам будна!
.
Плам чаробан
чаролију створи вечну
запис додира , погледа, среће
срца у срцу , руке у руци
силе љубави која све покреће!

 

Постави коментар