Небом затутњи златна кочија

вуку је четири вранца гиздава,

шикља им пламен из ноздрва

у њој се вози силни Илија.

.

Сељаци, беж`те са њива,

сагореће сунце усеве!

Најстаријег петла жртвујте

за живот свој се не бојте.

.

Још јуче, петао је бежао.

„Појешћеш ме!“, гласно је викао,

а, од сутра домаћину претиће

„Чувај се, чепркаћу те!“

.

Громовник кад би сазнао

када се слави његов Дан,

све би попалио и разбио

и срушио сељаков сан.

.

Срећом, ту му је сестра Огњена Марија.

Не допушта да се развија

таква игра од силног Илије,

да громовима сељаке убије.

.

СВ. ИЛИЈА СНАЖНО ЗАГРМИ!

.

Повикаше уплашени сељани:

– Брзо петлу, главу откини,

да буду живи домаћини!

„Нек ти је сунце милије

свакога дана од св. Илије!“.